Često za ovu knjigu kažu da predstavlja „Arenasovu Kubu” i kažu to kao da žele da se ograde, da Kuba u stvari nije baš takva kakvu ju je Rejnaldo predstavio u svojoj autobiografiji Pre nego što padne noć: siromašna, zatucana, licemerna, represivna, Ostrvo s kog su skoro svi želeli da pobegnu. I Ostrvo za kojim se pati kad ga zauvek napustiš. Arenas knjigu otvara krajem, zatvara krug koji je počeo da ocrtava u zabačenom seocetu početnom četrdesetih godina prošlog veka, gde je odrastao s majkom, jeo zemlju i slušao bakine mitove.
Onda dolazi oduševljenje Fidelom Kastrom i revolucijom, pa Havana, studije, prva cenzura, prve oštre kritike razgolićene diktature. Proganjanja zbog otvorene homoseksualnosti. Skrivanje rukopisa. Zabrana da se bude pisac u sopstvenoj zemlji. Ozloglašeni zatvor Moro. Na sceni je i čitava plejada pisaca i umetnika Arenasovog doba, svako sa svojom životnom ulogom, s dobrim ili lošim krajem. I tople havanske plaže, ljubavne avanture. I more. Plava sloboda.
I kraj, na jednom drugom ostrvu i u drugačijem zatvoru.
Gde je, na kraju, prava istorija, u udžbenicima ili književnosti? Je li istina u datumima i činjenicama ili u ranama na srcu i doživljajima?
Ovo je knjiga Rejnalda Arenada o njemu i Kubi, njegovoj, jedinoj, pravoj Kubi.
