Micić vodi čitaoca u svet srpskih iseljenika koji su u prvim decenijma prošlog veka u potrazi za boljim životom dospevali do Amerike. Kroz ulice Njujorka i Čikaga, kroz burtove, železničke stanice, bordele i rudnike, autor zanimljivim, dramatičnim i potresnim narativnim tokovima jedanaest priča prati upečatljive sudbine naših ljudi koji su u nemilosrdnom svetu ubrzanog napretka tražili svoje mesto pod suncem. Istrgnuti iz stare postojbine, a neukorenjeni u novoj, Micićevi junaci nose dvostruka imena: jedno kršteno, drugo prilagođeno novom okruženju i novom socijalnom miljeu. Oni, međutim, ne pate od nostalgije. Sem kratkog pripovedačkog komentara o ''tužnoj prašini nepamćenja'' i ''teskobnom prokletstvu'' onih koji se sele, autor ne ide za tim da predstavi tragediju kidanja veze sa otadžbinom, niti tešku sudbinu imigranata. Ovi junaci pate od života, od nemilosrdnih prilika u kojima se nalaze, pate zbog svoje prirode i sopstvenih strasti i upravo je to ono što im daje univerzalni smisao.
