U vremenu u kome čovek čoveku postaje samo posao, junaci priča Aleksandre Mokranjac su pripadnici druge kulturnovremenske zone, u kojoj je razmišljanje ili pisanje „jedina opipljiva stvarnost, a realan život nerazumljiva apstrakcija“. Za njih je svakodnevica izvor besmisla i neprepoznavanja suštine u kojoj mehanički izvršavaju zadate obaveze. Njihov unutrašnji život je bogat, zauman, drugačiji od onoga što vidimo, što pretpostavljamo.
Knjiga otkriva unutrašnji svet građanskog društva, skriven i pritajen, zbunjujuć i za same aktere, ali stvarniji i jasniji od realnog. Dileme, spoznaje, nedoumice i razmišljanja čine ovu meditativnu prozu toliko realnom da je gotovo možemo dotaći i osetiti u svojim mislima.
