Novi roman autorke Sanje Savić Tuđa kost ispripovedan je beskompromisnim i neretko vrcavim jezikom. On tematizuje sadašnjicu glavne junakinje koja je u potrazi za sopstvenim identetom zbog koga i problematizuje odnos sa svojim bakama.Roman Tuđa kost isprepovedan je u tri različite narativne ravni koje se susreću upravo u raznolikim i često nekonvencionalnim junakinjinim pogledima na svet. Kako su živele junakinjine bake, koji su ih to unutarnji nemiri pratili kroz život i kako su se njihove pobede i strahovi preneli na devojku koja pokušava da pronađe svoje mesto u sadašnjici.
Da li nas naša porodična prošlost ograničava i određuje ili nam dopušta da sagledamo sve aspekte sebe? Sanja Savić u svom novom romanu na maestralan način uspeva da pomiri prošlost i sadašnjost oslikavajući emocije kao što su tuga, zabrinutost ili osećaj promašenosti ali i vitalizam i borbernost : kategorije koje su prisutne u svim vremenima i koje nas povezuju.
Roman Tuđa kost prati neverovatnu sudbinu tri glavne junakinje čiji se životi odvijaju u dve različite vremenske ravni, ali i prepliću u bitnim trenucima sadašnjice. Pripovedajući o sudbini svoje dve babe, naratorka oživljava (i proživljava) njihovu mladost i sve granične životne trenutke povezuje sa ličnim iskustvom preispitivanja ljubavne prošlosti te iznosi zaključke koji se odnose i na prošlost i na sadašnjost i na budućnost. Svet junakinja i junaka Sanje Savić nepošten je u svom odmeravanju snaga, jasno definisan pozicijama u društvu ali i vitalistički snažan, prepun beckompromisnih junakinja koje su svesne dodeljenih pozicija, ali su u njima nastanjene samo prividno konstantno šireći svoje biće izvan granica propisanih normi.
Sanja Savić rođena je u Sarajevu 1988. godine. Diplomirala je i završila master sutdije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde je trenutno doktorandkinja.
Objavila je zbirke pripovedaka Kad žirafa progovori (2010) i Vrijeme vašara (2013), roman Neoštrine (2016), dramu Srebrni car (2017) i zbirku drama Ptice i druge drame (2019). Scenaristkinja je i rediteljka dva kratka animirano-igrana filma, te dugometražnog igranog filma Naši očevi, majke i njihova djeca (2017). U Ustanovi kulture Vuk Stefanović Karadžić, izvedena je drama Kod šejtana ili Jedna dobra žena (2018).
