Stenli Rozen (1929–2014), vodeća figura „neanalitičke“ tradicije u Americi, spada u najbolje poznavaoce i najorginalnije tumače celokupne povesti filosofije, koji uvek iznova lično pokazuju neodvojivost razumevanja istorije mišljenja od samostalnog problemskog promišljanja. U Hermeneutici kao politici ne dolazi do izražaja samo nesvakidašnja, koliko neočekivana toliko i ubedljiva kritika postmodernih pozicija, nego i retko viđeno preispitivanje glavnih tokova moderne i savremene filosofije, koji baš u postmoderni nalaze svoj završetak.
Stenli Rozen (1929 – 2014), učenik Lea Štrausa i Aleksandra Koževa, jedno od vodećih imena klasične filosofske struje u Americi (tzv. „kontinentalna“), bio je poznat po „enciklopedijskom“ poznavanju istorije filosofije, sa naročito upečatljivim studijama o Platonu, Hegelu, Ničeu i Hajdegeru. Pored toga što je bio vrstan poznavalac istorije ideja, Rozen je imao širok i pouzdan uvid i u ostale tradicije saveremene filosofije, što je ostalo upamćeno i po nekolikim, kritičkim intoniranim knjigama. Osim na više severnoameričkih univerzteta, kao gostujući profeesor je predavao i u Barseloni, Levenu i Parizu.
