„Ako je poredak sveta mudar poredak, u njemu ponekad mora biti trenutaka u kojima je sa stanovišta zemaljskog razuma jedino ludilo ljubavi razumno. Ti trenuci ne mogu biti drugi nego oni u kojima je, kao ovo danas, čovečanstvo poludelo, zato što mu nedostaje ljubavi.“
(Simona Vejl)
Simona Vejl je u svom kratkom životu izgradila zastrašujuće lucidnu misao, grozničavo je zapisujući na hiljadama stranica, neumorno, tokom deset godina.
Danas je ona već postala legenda, a njeni pisani radovi se smatraju klasičnim dokumentom našeg doba. Bila je blistava, ali i paradoksna intelektualna figura. Njena proniknuća su suverena. Njeno pisanje nam nudi neverovatne životne, misaone i spiritualne uvide. U nju su se, prilikom primanja Nobelove nagrade, zaklinjali Alber Kami i Česlav Miloš. Ova knjiga sadrži najdublje meditacije o odnosu ljudskog života prema oblasti onoga što nas prevazilazi. Trajno delo čiji duhovni uticaj neće jenjavati ni u sledećim decenijama. Naprotiv, jošćerasti. U tom sudu pridružuju nam se, između mnogih drugih, i Emanuel Levinas, Emil Sioran, Vitold Gombrovič, Moris Blanšo, Suzan Zontag, Đorđo Agamben…, koji su i sami autori nezaobilaznih dela.
