Ma koliko da smo se kao društvo otvorili za teme koje su nekada bile isključivo privatne, stigma prema našim emotivnim bitkama i dalje je zastrašujuća. Pričaćemo gotovo s bilo kim o svom fizičkom zdravlju, čak i o seksualnom životu, ali pomenete li anksioznost, depresiju ili neutaživi osećaj patnje, izraz sagovornikovog lica verovatno će poslati jasnu poruku: „Vadi me iz ovog razgovora, pronto!“
Jednog dana Lori Gotlib je psihoterapeut koji pomaže svojim pacijentima u Los Anđelesu. Narednog dana njen svet se ruši usled velike životne krize, te i sama odlučuje da potraži pomoć. Seanse sa psihoterapeutom Vendelom, veteranom koji ima neuobičajeni pristup, kao i istraživanje „unutrašnjih odaja“ sopstvenih pacijenata radikalno će uticati na nju.
Odvodeći nas iza kulisa svoje prakse, autorka pruža duboko lični, a opet univerzalni obilazak naših srca i umova. Ispričana na šarmantan, saosećajan, ranjiv i humorističan način, ovo je priča o izuzetnom odnosu između dva psihoterapeuta, ali i razoružavajuća pripovest o kompleksnosti unutrašnjeg života i naše moći da je promenimo. Otkrivanje teških istina može nositi određenu cenu – neophodnost da se s njima suočimo – ali tu je uvek i nagrada: sloboda.
Psihoterapija nije više onakva kakva je nekada bila, kao ni knjige koje o njoj govore. Bar ne ostvarenje Lori Gotlib. Možda bi trebalo da popričaš s nekim je knjiga koja je toliko iskrena da je postala revolucionarna.
