„Dnevnik” se odnosi na poslednju godinu Puškinovog života kad su se zbili događaji koji su za posledicu imali fatalan ishod.
Pored Puškina, njegove supruge Natalije Nikolajevne Gončarove, duelanta Žorža Dantesa i Puškinovih svastika, Katarine i Aleksandre, u njima je značajnu ulogu odigrao i sam car Nikolaj I. To je nesumnjivo bio jedan od primarnih razloga zbog kojeg su, 45 minuta posle pesnikove smrti, agenti tajne policije upali u pesnikov kabinet, popisali sve rukopise i odneli ih u zloglasno III odeljenje. Puškinov prijatelj, dvoru blizak pesnik V. Žukovski, dobio je naređenje da spali sve što bi moglo da ugrozi reputaciju nacionalnog velikana.
Prošlo je petnaest godina od prvog pojavljivanja „Tajnog dnevnika A . S. Puškina 1836 –1837”. Otada je ova knjiga doživela više izdanja na ruskom i prevedena na desetine drugih jezika, a 2001. je „Tajni dnevnik A. S. Puškina”, posle brojnih, uglavnom negativnih prikaza i recenzija, objavljen i u Rusiji.
Da li se radi o mistifikaciji ili o delovima originalnih Puškinovih zapisa iz izgubljenog „Dnevnika”, o kojem se priča da ima oko hiljadu stranica i da ga negde u svetu kriju potomci velikog pesnika, ne želeći svetu da otkriju porodičnu tajnu svojih predaka? Nesumnjivo je da u ovoj knjizi ima nešto od „podvodne”, mračne Puškinove stihije, bez koje ne bi bilo ni harmonije ni svetla u njegovoj poeziji.
Autor „Tajnog dnevnika” je verovatno stupio na prag neke tajne kada je uspeo da izazove interesovanje tako velikog broja čitalaca.
