PLIŠANI ZEKA je priča o neobično običnom zecu i njegovom dečaku.Bio jednom jedan plišani zeka. U početku je bio stvarno prelep: bucmast i pufnast kakav zec i treba da bude. Imao je pegavo smeđe-belo krzno, končane brkove, a uši su mu bile obložene ružičastim satenom. Bio je neodoljiv na božićno jutro, onako uglavljen navrh Dečakove čarape sa stručkom zelenike u šapama.
Bilo je u čarapi još koječega – oraha i pomorandži, čokoladiranih badema, autić i miš na navijanje, ali Zec je bio daleko najbolji od svega. Makar dva sata Dečak ga je voleo, a onda na večeru dođe rodbina, zašušta papir od otpakovanih paketića, pa u silnom uzbuđenju zbog novih poklona Plišani Zeka pade u zaborav.
Dugo je živeo u ostavi za igračke ili na podu dečje sobe i niko na njega nije naročito obraćao pažnju. Po prirodi je bio stidljiv, a pošto je ceo bio od pliša, neke skuplje igračke su se pred njim pravile važne. Igračke na navijanje umislile su da su iznad svih i na sve su gledale sa visine; one su bile veoma moderne i pretvarale se da su prave. Po ugledu na njih, maketa brodića, koja je preživela nekoliko sezona i u međuvremenu uglavnom izgubila boju, nije propuštala priliku da o svojoj opremi priča strogo stručnim jezikom. Zeka nije mogao da tvrdi da je maketa za bilo šta, jer nije ni znao da pravi zečevi postoje; mislio je da su svi punjeni piljevinom kao on, a slutio je da je piljevina poprilično demode i da je nipošto ne treba pominjati u modernim krugovima. Čak se i Timoti, zglobni drveni lav koji su napravili vojni invalidi, razmetao i pretvarao da ima veze u vladi. Nije ni čudo što se siroti Zeka među njima osećao tako nevažno i obično. Jedino je Kožni Konjić bio dobar prema njemu.
Kožni Konjić živeo je u dečjoj sobi duže od svih ostalih. Bio je toliko star da mu je dlaka na nekim mestima bila sasvim izlizana, pa su se videli šavovi, a vlasi iz repa bile su mu uglavnom počupane da bi se na njih nanizale perle za ogrlice. Bio je mudar, jer je gledao kako brojne igračke na navijanje jedna po jedna dolaze da se šepure i prse, pa im se ubrzo polomi opruga i pokvare se, tako da je znao kako su oni samo igračke i da nikad ništa drugo neće ni postati. Čudna je i predivna čarolija dečje sobe, i samo je stare i iskusne igračke poput Kožnog Konjića u potpunosti shvataju.
Mardžeri Vilijams Bjanko rođena je u Londonu 22. jula 1881. godine. Pisanjem se bavila od svoje devetnaeste godine. Bila je plodan, prvenstveno dečji pisac. Plišani zeka njeno je najpoznatije delo, prevedeno na mnoge svetske jezike. Mardžeri Vilijams preminula je u Njujorku 4. septembra 1944. godine.
