Ako želite da čujete i pročitate 14 životnih priča pročitaćete i toliko mini-romana. Fascinantno je kako pripovedač Stevčić savršeno vlada tehnikom priče, svaka njegova priča je posebna i ne dotiče prethodnu ni na koji način. U njegovoj prozodiji nazire se izuzetan pripovedač sa poznavanjem leksike, ljudske prirode, porodičnih i socijalnih odnosa. Potpuno je iznenađujuće uklapanje priča u pojedine istorijske kontekste i izuzetno poznavanje istih. Retko se sreće pripovedač koji tako jednostavno i sigurno vlada rečenicom i srpskim jezičkim blagom. Zato je nemoguće izdvojiti bilo koju od njegovih priča i reći – ova je najbolja. U njegovom slučaju takav sud jednostavno ne može da funkcioniše. Stevčić je ovladao na izuzetan način poentiranjem u svojim pričama. „Finale” svake priče i njegova poruka je nešto što je neobično i ponekad iznenađujuće. Pojava ovakvog pripovedača sigurno će biti zapažena u onome što danas nazivamo „ostatak” srpske književne kritike. Svaki čitalac moći će da prepozna delove svog života u svakoj od ovih priča.
