Likovi ovih priča govore autentičnim narodnim jezikom autorkinog zavičaja i oživljavaju krajolik najlepšom muzikom („Zakikotaše se prepelice, plaču sećanja, ridaju uspomene, peva razgorela vatra, u očima zapeva sreća, grlim se sa nostalgijom, duša raskopčava skrivene želje i zakopčava obećanja…“). Ovi neobični izrazi su rezultat fascinantne inspiracije gospođe Aleksić, saznanja koja bogate i očaravaju žednu dušu.
Akademik, prof.dr Radmila Tonković
Poput Isidore Sekulić, u svakoj Lelinoj priči, naći ćemo notu nostalgije za kamenom rodnoga kraja,za jedrim hrastovim šumama, bistrim izvorima, ukusom sveže ispečenog hleba… Istovremeno, i ponos što deo te lepote ni jedan rušitelj nije uspeo da naruši. I vešte ruke vezilja da u belo platno s belila, svežu svileni konac nezaborava. Dobrota jeste blagoslov, a svaka naša pokora pred ikonom, jeste poveznica sa nebeskim.
Zorika Pavlović Davidović, književnica
Ne prolazi samo ono što je nadraslo sebe. Lelina stvaralačka delatnost, u kratkom periodu, bila je veoma plodonosna ― tri bogate knjige: putopisi, predanja i priče. One nisu samo to. One su nadrasle sebe, jer ono o čemu autorka piše, poruka koju šalje, ostavljaju trajni trag u čitaocu, čineći ga boljim i bogatijim posle čitanja. Dok čita, čitalac uzrasta u lepoti njenog kazivanja. Treba znati ponirati do čistoga uma, do duše, užariti misao do kristalizacije bogočoveka u nama. U Lelinim pričama, sve odiše jakim bilom autora.
Gordana Šolević Subotić, književnica
Ova knjiga je „most između dve stene, dva sveta, dve suprotnosti, dve znatiželje…“ Ona nam govori jasnim narodnim jezikom, da se razumemo („Tu sam kad ti zatreba ruka, da ne upadneš u bujicu, u izazov koji će te opeći.Sreću možeš deliti bilo s kim…“). Ovom knjigom pridržavamo jedni druge, jer ona od nas traži da razmišljamo, savijajući reči u stranice koje ne smeju da izblede, jer tada bi i nas nestalo.
Milijan Despotović, književnik i publicista
