Ovo je samo mali pokušaj da otrgnem od zaborava ljude i događaje koji su obeležili moje detinjstvo provedeno između mora i brda. Između dve porodice koje su, po mnogo čemu, bile više nego različite, pa opet, zauvek vezane za taj krševiti prostor. Omeđen, sa jedne strane beskranim plavetnilom mora, a sa druge jezerom i vrletima moje gore.
Likovi u pričama su ponekad inspirisani ljudima o kojima sam nekada slušala priče, mada su češće samo deo moje fikcije. Ovo je pokušaj da sročim, nikada dovoljno dobar i sveobuhvatan, omaž svim onim divnim ženama nepravedno gurnutim u stranu koje su stojički iznosile breme vremena u kome su živele. Koje su znale meru kojom ponos i dostojanstvo ne prelaze u gordost. Čija krotkost ih nije unizila, već zapravo darovala snagom da iznesu usud tog doba. Bilo je to vreme kada se živelo po nekim drugim vrednostima i drugačijim pravilima, kojih smo se previše lako odrekli zarad ovih novih, turbokulturalnih koje potiru sve valjano što je tada preteklo.
– Jasenka Lalović
