Izgleda da duža forma ponajviše odgovara temperamentu Zorana Krstića koji nam je odranije poznat po kratkoj priči i poeziji pa deluje kao da je u kraćim žanrovima „izbrusio pero“ za pisanje prvog romana. U pitanju je atmosfera napuštenog sela, predgrađa, fabričke hale, nesolidne kuće, kafane i brzog restorana. Knjiga u autobiografskom ili preciznije u dnevničkom maniru, pošto pratimo junaka u sadašnjem trenutku i ne znamo „šta će dalje biti“, govori o čoveku u jednom od njegovih prelomnih perioda u životu. Turobnost svakodnevice Krstić ublažava humorom i jezičkim obrtima, dijalozima u lokalnom govoru koji se menja u zavisnosti od sagovornika, dajući veoma upečatljivu, zvučnu sliku takozvanih običnih ljudi u takozvanim običnim situacijama porodičnog ručka, izlaska, posete zavičaju, roditeljske bukvice, (ne)prijateljskog razgovora, sastanka sa nadređenima itd. U romanu ima vremena za postupni razvoj likova i prikazivanje tananih emocija bez suvišne analize i komentara – sve je u trenutku pripovedanja, u replikama, u pokretima i mimici. Prikazana je i razlika između onoga što junak misli i oseća, i kako postupa prema članovima porodice i bliskim ljudima, prikazan je ovamošnji mentalitet koji duboke emocije i brigu prikriva surovim pedagoškim porukama koje ne štede reči osude i omalovažavanja. Narator je vozač viljuškara koji slaže paletu po paletu ljubavne priče, otkrivajući nam da ispod automata koji smo postali i dalje živi treperava ljudska priroda.
| Karakteristika |
Vrednost |
| Kategorija |
DOMAĆI ROMAN
|
| Autor |
Zoran Krstić
|
| Težina specifikacija |
0.5 kg |
| Izdavač |
PRESING |
| Pismo |
Latinica |
| Povez |
Broš |
| Godina | 2021 |
| Format | 14,8X21 |
| Strana | 328 |
