Književnici koji su postali književni likovi, književnost koja više nije druga strana stvarnosti već stvarnost po sebi!
Da, bila su to teška vremena. Srbija bez romana. Romani bez Srbije. A poslednji čas da se to popravi. Jer, stizali su zloslutni glasi sa trulog zapada: kraj romana se bliži. To se moralo – mislio je Disident – sprečiti po svaku cenu.
Prvi tom manično-paranoične istorije srpske književnosti – kao i naslovna luda melodija, oscilira u misterioznim ubistvima, ratu, sunovratu smisla... Pisci žive svoju književnost a „očevi nacije“ podgrevaju veru da se sve prvo dešava u književnosti, pre nego što se desi u stvarnosti. Krojeći granice nekih budućih imaginarnih zemalja, kao vlasnici i baštinici prošlosti, oni pokušavaju da izmene budućnost iako ona – a to znaju samo pravi posvećenici i pisac ove knjige – više ne postoji. I dok traje putovanje između fiktivnih gradova i stvarnih književnih dela, mrtvi ne žele da budu u svojoj smrti a živi beže iz života, romanom krstare u crnom mercedesu četiri obućara-mistika koji privode zabludele ovčice pravdi i istini Božjoj.
Ako je jedna od osnovnih poetičkih osobenosti moderne književnosti da provocira ustaljen sistem vrednosti, onda ova knjiga unutar svoje manično-paranoične melodije dovodi u pitanje samo postojanje, locirajući „nedodirljive“ nacionalne mitove i njihove posvećenike u crnohumornu perspektivu bliske prošlosti ali i još uvek aktuelne stvarnosti.
