Veština i majstorstvo s kojim Muharem Bazdulj uvodi čitaoca u svoj novi roman i očarava ga su zadivljujući. Autentičnost glasa naratora „Limenog lijesa za Zaimović Zejnu“ po svojoj uverljivosti nekog može da podseti na slične kratke romane pisane u prvom licu, poput glasovitih „Tikvi“ Dragoslava Mihailovića ili Kamijevog „Pada“: Od prve rečenice, priča nas guta kao plima. Kao parče slagalice već prepoznatljivog Bazduljevog proznog kaleidoskopa, ovaj roman deluje ponešto i kao nastavak rekonstrukcije jednog izgubljenog sveta i dodatak katalogu pokušaja da se od njegovih ostataka načini kakva-takva replika te da se makar u fantaziji i imaginaciji obnovi iluzija zavičaja.
