Radiofonska poetika Ratomira Damjanovića uvek je bila okrenuta vrednostima istine i dokumentarnog svedočenja. Ideali istine i kritičkog angažmana su ideja vodilja i ovih tekstova. Uopšteno govoreći, eseji se bave jezikom radija i retorikom danas, i to iz ugla besednika koji je teško dostižan u svom govornom virtuozitetu. Polemike i članci ovog „šezdeset osmaša“ kreću od „društvenih gibanja“ tih godina, preko štrajka Drugog programa (april 1992) do sučeljavanja „danas i ovde“. Najbolje ih preporučuju njihovi naslovi: Levi marš udesno; Strah, bez nade; Vremenska prognoza smrti; Satirični točak istorije; Šta bi rekao Hajne?; Poslanica Ginteru Grasu; Gust splet laži...
