Knjiga sadrži memoarske i esejističke zapise, kao i pesme posvećene Kolji Mićeviću.
„Kolja Mićević bio je od onih rijetkih ljudi koji su od djetinjstva radili uglavnom ono što su htjeli i voljeli. U svemu bio je jedinstven. A radio je, ljudskim rječnik rečeno, mnogo i gotovo previše. Uradio je koliko i jedan cijeli institut, ali na svoj način, onako kako ne može da radi nijedna institucija. Bio je sam institucija. Ali elitna institucija koja stvara ono što drugi jedva mogu do kraja i da razumiju. Bio je istovremeno čovjek pisma i čovjek usmenog predanja. Ostavio je iza sebe više od stotinu književnih ostvarenja, ali i bezbroj predavanja, hepeninga koji su privlačili publiku magnetskom čarolijom.“ - Ranko Risojević
„Kolja, dakle, energija. Ne ona nagla koja nadođe kao bujica pa presuši, već ona postojana koja ga je držala u neprekidnom visokom radnom i stvaralačkom naponu.
Kolja, dakle, neutaživa radoznalost, širok istraživački zahvat. Zapanjujuće je do čega je sve došao, šta je sve iskopao, do čega se sve probio. I zadivljujuće kako je sve to uspevao da sklopi u živu, barokno raskošnu a pulsirajuću celinu.
Kolja, dakle, mašta, sila koja preobražava i iznova uređuje svet. I slik je mašta, ne tek sazvučje. Otud rimaginacije.“
-Dejan Simonović
„Videla sam Kolju u francuskom miljeu, kako vodi programe, drži predavanja, upriličava performance, i, bio je svoj među svojima…
Jedan od njegovih poslednjih nastupa, u Beogradu, u SKD-u; bilo je inspirativno i ludo… Vraćam se kući, prelazim ulicu, vidim Kolju s leđa kako ide napred, i u torbi nosi (zar bi neko mogao i pomisliti?) nakovanj. Ispratila sam ga pogledom, pažljivim i dugim, osećajući njegovu, svoju, duboku usamljenost i smisao te usamljenosti, snagu.“
-Danica Vukićević
