Kompletan uvid u složenost antropologije kao interpretativne superstrukture kao i razumevanje zbog čega je u različitim povesnim trenucima dolazilo do predmetnih, teorijskih i metodoloških divergencija koje su uzrokovale da današnja antropologija izgleda tako kako izgleda. Povezujući ideju proučavanja čoveka sa idejom o čoveku, autor polazi od biološkog razvoja ljudske vrste, pokazujući to da evolutivni proces nije predstavljao isključivo biološku stranu razvoja čoveka, tačnije ukazujući na povezanost biološkog i društvenog, odnosno kulturnog razvoja. Ljuduska kognitivna sposobnost evolutivna je značajka, takođe, i ljudska sposobnost mišljenja, zamišljanja i promišljanja sveta oko sebe osobina je njegove biologije. Odatle proizlazi da i čovekovo uspostavljanje društvenih odnosa i zajednica, kao i građenje kulture, počivaju na jedinstveno ljudskim biološkim osobenostima. Mogućnost komunikacije zasnovana je na mogućnosti operisanja simbolima, to jest na korišćenju analogije i metafore kao mentalnih oruđa pojmovnog određivanja okružujuće realnosti, i to predstavlja jasan pokazatelj ispravnosti autorove pozicije u insistiranju na tome da je antropologija nešto više od bavljenja ljudskim kulturama, odnosno da je potreban složen prikaz istraživačke perspektive proučavanja ljudskog sveta. dr Bojan Žikić
