Knjiga dr Raška Radovića bavi se teorijom forme i pokriva široko područje umetnosti prvih civilizacija Starog i Novog sveta, uključujući i umetnost dinastije Šang. U analizu različitih stilova, dr Radović je uveo nov i originalan pristup koji se služi preciznijom definicijom formalnih elemenata stila koji su, po njemu, međusobno povezani u jedan koherentan sistem forme. Autor se shodno tome potrudio da dâ detaljniji verbalan opis karakterističnih crta pojedinih umetnosti i vizualizuje ih u crtežima i šemama. U tom pogledu, njegov postupak se razlikuje od tradicionalnih postupaka onih istoričara umetnosti koji se mahom oslanjaju na opis rečima i estetski sud.
Prof. dr Peng Feng, šef Odseka za teoriju umetnosti i direktor Centra za estetiku i na Pekinškom univerzitetu
Ovaj dobro razrađen i originalan istraživački poduhvat, zasnovan na širokom izboru primera iz drevnih umetnosti, kreće se van granica istraživanja stilova od strane istoričara umetnosti. U neku ruku, on generiše hermeneutička pitanja koja su vezana za duhovne aspekte samog smisla civilizacije, onako kako ih koncipira Džordž Stajner. Po mom mišljenju, puka istrajnost i postojanost unutrašnje moći uobličavanja koje forma ostvaruje u kulturi, prožimajući je u celini, prevazilaze fluks Deridine écriture.
Dr Majkl Silvanovic (Michael Sylwanowicz),nekada predavač filozofije u Centru za franjevačke studije, Kent
