„Gusta šuma. Stravična i skoro neprohodna. Po jedva vidljivim stazama lelujaju senke koje kroz gusto granje danju stvaraju zraci sunca, noću meseca. Niko u toj dubokoj tišini – koju narušava samo promicanje šumske zveri ili žubor nevidljivog izvora – ne bi smeo pomisliti ni da predani, kamoli da prenoći…“ Tom slikom se otvara viteški svet Slavomira Nastasijevića, u kome ugljari postaju štitonoše, a zatočenici kraljevi, jer su srce, čast i hrabrost ono od čega je čovek istinski sačinjen i čime stiče svoje mesto u svetu.
