,,Ovo je poezija za sve koji strahuju da će postati „najbolja verzija sebe” – zvučni kao slogani, instagramski upeglani, prijatni kao motivacioni govornici. Pesnički postupak Ognjena Obradovića liči na pravljenje skrinšotova naše stvarnosti, koje potom zumiramo i opet otkrivamo sebe – zbunjene i usamljene s ove strane ekrana. Uslovi korišćenja nas bar za trenutak tera da se fokusiramo, izađemo iz beskrajnog skrolovanja (nepotrebnih) informacija i iskreno posmatramo sebe i druge. Izvesno je da će svaki čitalac pronaći u ovoj zbirci stihove koji će mu omogućiti da stvarnost sagleda drugim očima i da odluči šta dalje sa tim novim, očuđenim pogledom na svet.''
Natalija Jovanović
