Miloš Crnjanski je rekao da je „Haiku – mešanje sopstvenog bića sa prirodom“, Onikura „Izvan iskrenosti nema haiku pesme“, Vladimir Devide kaže haiku se može osetiti i dublje doživeti tek kad se čovek duže vremena bavi ovom pesničkom formom; tačnije, kada aktivno učestvuje, tj. ako pored čitanja i stvara (piše), kako doslovno kaže: „treba ga čitati i pisati i živjeti“. Santoka da je haiku srce poezije.
Priređivač srpske haiku antologije „Čuvarkuća“ u izboru kako pesama, tako i autora vodio se isključivo estetskim normama, zatim mestom pojedinih autora i pesama u srpskim i svetskim okvirima, objavljivanjem pesama u značajnim antologijama i pregledima. Potpuno ravnopravno je posmatrao „haiku u japanskom stilu“ i „haiku u slobodnom stilu“ jer je jedino tako bilo moguće sastaviti kvalitetnu i obimniju antologiju srpskog haikua. Cilj je bilo uraditi što korektniji izbor pesama i autora koji naš haiku reprezentuju u domaćim i svetskim okvirima.
Pored pesnika koji se isključivo bave pisanjem haiku poezije, autora koji uz druge književne i umetničke forme zapišu nekad i haiku, ravnopravno stoje i autori koji su u svom književnom radu zapisali svega nekoliko haiku pesama i koje zavređuju da se nađu u antologijskom izboru.
