Mnogi značajni ljudi su pokušali da definišu i objasne šta je u stvari poezija?
Neki su je nazivali brodom ljubavi, a neki su smatrali da je njena britka reč najsavršenije oružje, ali ipak, mislim da je poezija ono što ostane u čoveku, kad se sve raspadne i razbije u najsitnije komade. Svi ti komadići su niz isprepletenih, uzvišenih emocija koje pesnik izglanca, pa tako istančano i čisto iznese ispred čitaoca.
Da bi došao do uzvišenosti emocija, moraš bos gaziti kroz užarenu lavu, moraš sići do samih vrata pakla, a ne preći granicu i kada svako slovo u pesmi suzom ispereš, e tad, kad dušu ogoliš, nastane pesma...
Poezija nije džabe ženskog roda, ona je kao žena. nežna, krhka, a u isto vreme britka, čak i ubitačna... Poezija ‒ večita težnja ka savršenom.
