Postoje vidljivi istorijski lomovi, oni strašni sudari svetova i epoha, kad se prosipaju okeani krvi i čitavom planetom odjekuju pucnji i eksplozije, jauci i jecaji. Odmah uz ove višegodišnje, svetske ratove dolaze i velike ”apokaliptičke” revolucije, koje postojeće ”sisteme vrednosti” ruše kao domine ili dečije zamkove od peska - menjajući iz temelja sve što je, doslovno, ”do juče” bilo ”normalno” i ”uobičajeno”, čak ”jedino moguće”.
Ali, odlika ovih brutalno-neočekivanih šahovskih rokada na svetskoj geopolitičkoj tabli je da su svima vidljive i da se, naprosto, fizički osećaju na sopstvenoj koži.
Niko ne može a da ih ne vidi, ma koliko bio zagledan u svoj privatni svet, sklanjajući se pod jorgan i u sopstvenu kulu od slonovače. Jer, u ovim užagrenim trenucima, spoljašnji svet bez kucanja ulazi u naše živote, ne pitajući nas za odobrenje i mišljenje o tome ”šta se dešava” i ”da li nam se to dopada”. Pa ko preživi, preživi.
Jer svi bez razlike uvek pokisnu pod ovim sudbinskim pljuskom, niko ne može da se skloni i izbegne ga. Bez obzira na kojoj je strani, kakvu poziciju zauzima, koliko je oprezan i bogat, mudar i vešt, moćan i iskusan.
