Svaki život je priča vredna pričanja. Na ovaj ili onaj način svi mi proživljavamo događaje koji se nalaze u pričama. Možda se priče i likovi međusobno razlikuju – jedna govori o entuzijastičnom i uzbudljivom liku koji kontroliše svoju sudbinu i usmerava događaje u svom životu, dok je drugim likovima pripala ne toliko značajna uloga.
Zaodenuvši u lep literarni okvir sve subjektivne i objektivne okolnosti sa kojima se čovek susreće, kao i sve ono što poseduje tokom života, u materijalnom i moralnom smislu, Džerijes O. Avad predočava stalnu ljudsku težnju ka sticanju odgovarajućeg i udobnog života.
Autor nam ne daje definiciju sreće, ali nam pokazuje kako da je dostignemo. Međusobno pomaganje, dobra dela, opraštanje i prihvatanje ljudi takvih kakvi su samo su neki od načina koji osvetljavaju stazu ka sreći. „Opraštanje drugima je najbolji životni stav. Nauči da oprostiš i zaboraviš.“ Avad izbegava oštre predmete koji bi mogli nekome nauditi; on pokušava da nas tiho i mirno, uz optimističan osmeh, uputi ka pravoj sreći, a pritom se uzdržava od egoizma nudeći ruku da nam pomogne.
