Gospodin Astrik imao je neobičan šešir. Nije više bio siguran kako je s tim čudesnim
šeširom sve počelo. Kupio ga je još u prošlom veku u najčuvenijoj šeširdžinici u Lon
donu, kod "Loka" u ulici Sent Džejms. Slagao mu se s omiljenim frakom svilenih
revera. Cilindar je bio golubije boje, sa sivom trakom po obodu. Probao ga je, name
stio malo ukoso na čelo i kupio. Nekoliko dana kasnije saznao je njegovu tajnu. Dok
ga je nosio na glavi, mogao je da čuje tuđe misli. Ušao bi tako u kočije i saznao da
se kočijašev sin opija i da je opet odbegao sa nekom musavom devojkom; da kočijaša
boli zub, pa onda opet da je ta devojka možda Ciganka... Začudio se isprva koliko
su ljudske misli zbrkane. Konji su bili jednostavniji, mada dosadni. Razmišljali su
samo o zobnici i senu u njoj. Neke je bolela noga, a jedno kljuse je patilo kao da ima
početak pneumonije. Njegov kočijaš još ništa nije znao o tome, ali gospodin Astrik
jeste. Dok je izlazio sa svojim čudesnim šeširom, pred njim se niko nije mogao sakriti.
Iz priče Šešir i njegov sluga
