Esencijalizam ne podrazumeva da uradite više za manje vremena, već da uradite samo prave stvari Da li ste ikada: – Bili preopterećeni poslom i obavezama? – Istovremeno osećali da ste i prezaposleni i beskorisni? – Bili zauzeti, ali ne i produktivni? – Osetili da vam vreme troše obaveze drugih ljudi? Ako ste na bilo koje od ovih pitanja odgovorili potvrdno, onda pređite na stvar i pronađite suštinu koja u sebi krije esencijalizam kao način života. Primoravajući nas da primenjujemo selektivnije kriterijume za ono što je suštinski značajno, disciplinovana težnja ka esencijalnom omogućava nam da povratimo kontrolu nad sopstvenim izborima o tome kako ćemo potrošiti svoje dragoceno vreme i energiju – umesto da drugima dajemo implicitnu dozvolu da biraju umesto nas. Esencijalizam je više od puke strategije upravljanja vremenom ili tehnike produktivnosti. To je sistematična disciplina za razlučivanje apsolutno neophodnog, a zatim eliminisanje svega što to nije – kako bi se najveći doprinos dao stvarima koje su zaista važne. Reč je o tome da radimo manje, ali bolje, i to u svakoj životnoj oblasti.
