Još jednom je Irena bila primorana da pocrveni:
– Ti... ti...
Onda je prebledela.
– Strahinja, ti... ti kao da čitaš misli?
Ispustila je svoju torbu i oteturala u ženski ve-ce.
Strahinja je ostao nasred hodnika, kao gromom pogođen. To je, znači, bilo! On je čuo i to što je čuo nisu čuli drugi.
Čuo je tuđe misli!
Strahinja je bio običan učenik sedmog razreda... sve dok nije postao – neobičan. Najednom je dobio natprirodne sposobnosti, a uzrok tome se ipak nalazio – u njemu samom! Ali da li će mu to pomoći da reši probleme sa učenjem, sa onom koja mu se dopada i s onima koji sve njih maltretiraju?
Uz malu pomoć naučne fantastike, i u ovom romanu Gradimir Stojković donosi očaravajuću avanturu za tinejdžere, ističući da su svima potrebni drugarstvo i samopreispitivanje.
