Roman Utočište govori o neraskidivoj povezanosti između bake i unuke i važnosti emotivnog nasleđa.
I Janina baka je nekada bila devojčica, a to je, na neki način, ostala i tokom celog života. Baš ta iskra detinjstva koju je uvek nosila sa sobom učinila ju je odvažnom osobom, sposobnom da preživi sve nedaće, a njen dom i njeno krilo utočištem.
Mada razdvojene vremenom, Jana i njena baka pružaju ruke jedna ka drugoj preko svih prepreka i razlika, a njihova iskustva se ujedinjuju u jednu veliku pohvalu nežnosti.
Ovo je priča o odrastanju u ženskom telu i o devojčicama u nama koje opstaju uprkos okolnostima i godinama starosti.
