Džordž Bernard Šo nije poznat samo kao dramatičar već i kao najduhovitiji i najbeskompromisniji mizički kritičar svog vremena. Pisao je kritike s kraja XIX veka i zabeležio sviranje poslednje generacije muzičara koji nisu ostavili tragove na nosačima zvuka ili su ostali zabeleženi na veoma malom broju snimaka lošeg kvaliteta. Tim su njegove kritike dragocenije, jer smo iz prve ruke čuli kako su svirali Ezen Isaj, Mark Hamburg ili Ignac Paderevski, kako je pevala Adelina Pati ili dirigovao Hans Rihter. Sve su ovo polumitska imena danas, ali za Šoa oni su bili njegovi savremenici, dostojni njegovih duhovitih i većinom i danas sasvim tačnih žaoka.
