Svoje uspomene pisao sam bez uverenja da su potrebne bilo kome; život svakog čoveka isuviše je ličan, ali on svagda može nešto reći drugima. Njegova tajna je - jedinstvo i neponovljivost čovekove ličnosti. Od malih nogu čovek nosi u sebi tu neponovljivost kao obraz višeg sveta. Udaljenost od svetlosti spušta nas do standardnosti i bezličnosti, a makar malo približavanje svetlosti otkriva u svakome neponovljiva, svima neophodna svojstva života. Od tih svojstava stvara se Carstvo Božije u čoveku. Mi ga nosimo u sebi i svakome se ono otkriva u najboljim trenucima. Ali, to Carstvo nikoga ne primorava na svoju ljubav. Ono je kao molitva na koju čoveka nije moguće prinuditi.
