Knjiga Svetozara Petrovića Dnevnik iz Indije (1954–1956, 1986) predstavlja dragoceno i jedinstveno svedočanstvo načina na koji je jedan obrazovan i otvoren mlad čovek doživeo Indiju u prvim godinama njene nezavisnosti, uz lični utisak o svim njenim osobenostima, kulturnim i društvenim protivrečnostima i postgandijevskom periodu. Kao i svaka knjiga Svetozara Petrovića i ova – koja je nastala na osnovu rukopisa iz autorove zaostavštine koju čuva Radmila Gikić Petrović – intelektualni je praznik za sve poštovaoce njegovog dela, ali, svakako, predstavlja izazov za sve one čitaoce koji ga do sada nisu čitali. Dnevnici nastali tokom boravka Svetozara Petrovića u Indiji ne samo da potvrđuju njegovu veliku erudiciju i akribičnost, već i važan korak u približavanju i susretu kultura – naše i indijske.
