Pred nama su pisanija koje je junak naših umetničkih i čaršijskih dana sačinio u polutajnosti, protoku života, onako zdušno kako je i trošio život. Ova knjiga sačinjena od usputnih zapisa, čini se poput odškrinutih vrata duše Zorana Radmilovića. Ostavština svima koji ne razumeju sebe, ne shvataju druge. Upoznaćemo retkog Zorana. Nepoznatog. Toliko bliskog da mi se čini da nije ni otišao. A i gde bi? Šta bismo mi bez njega? – Dušan Prelević Da, Zoran Radmilović je durljivi filozof sredine, mudar, zamišljen, čak i kada mu osmeh pun razumevanja traje na licu. Naravno, sve je to pogled na znanog i neznanog Zorana, čoveka pored koga uvek imate utisak da još mnogo toga u sebi nosi, koji stalno iznenađuje nečim novim i neizvesnim, nekom sitnicom ili krupnicom: dobro napisanom rečju tužnim povodom, nekom neobičnom željom kada izgleda da želja više nema, nekim setnim komentarom kada je oko njega sve tako veselo i frivolno. – Jovan Ćirilov
