Oduvek se smatralo da su romani svojom razuđenom formom najbolji za iskazivanje i preplitanje misli koje se na taj način najbolje prezentuju čitaocima. Međutim da to nije tačno pokazuju kratke priče koje svojom zgusnutošću i hermetičnošću ni po čemu ne zaostaju od sposobnosti izražaja gde, možda i snažnije od romana, sublimisane odišu jačinom i višeznačnošću, noseći u sebi poruke koje poniru u najdalje dubine čovekovog bića i kutke njegove duše. Da je za takav poduhvat potrebna virtuoznost dokaz su autori istančanog spisateljskog dara, a među njima važno mesto sigurno zauzima crnogorska književnica Olga Gojnić koja je svojom drugom zbirkom kratkih priča Fenix ex Pandora pokazala da ume i može da pomera granice književne poetike i stila.
