Desi se neko lice, ili dvorište, nečiji glas, delić noći, dese se sećanja.
Od njih su priče Lejle Kalamujić. Dođe dan kad ponovo legneš u svoj stari krevet, kad kraj više ne može da se rasteže i prećutkuje, ptice počnu da udaraju u prozore, a ljudi odu, i nestanu. Od tih su dana priče Lejle Kalamujić. I od još jedne koordinate uz to koja se na prošlost i sadašnjost učvršćuje kao konstanta. Lejline su priče u žurbi,da daju ono najvrednije što se od književnosti može dobiti – da izmisle mesto, vreme i ljude koji su ti potrebni.
O AUTORKI
Lejla Kalamujić rođena je 1980. godine u Sarajevu, gde je na
Filozofskom fakultetu diplomirala filozofiju i sociologiju. Autorka je dve zbirke priča Anatomija osmijeha (2008) i Zovite me Esteban(2015). Za potonju je osvojila nagradu Istarske županije „Edo Budiša”za najbolju regionalnu zbirku kratkih priča u 2015. Objavila je i zbirku drama Šake pune oblaka (2020). Priče i drame su joj prevedene na nekoliko stranih jezika
