Boris Miljković diplomirao je filmsku i televizijsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Zajedno sa Branimirom Dimitrijevićem autor je niza kultnih emisija i filmova – Niko kao ja, Rokenroler, Ruski umetnički eksperiment, Šumanović, komedija o umetniku… Režirao je veliki broj televizijskih reklama i muzičkih spotova, nekoliko muzičko-scenskih dela i pozorišnih predstava, napisao knjige priča Čaj na Zamaleku (nagrada „Isidora Sekulić“) i Fabrika hartije, romane Uspavanka za Lalu i Poljupci, uspomene, razgovori, neobičnu edukativnu zbirku Kuvar: Šta mladi umetnik može da nauči od advertajzera, mašine, budale?, napisao i režirao dokumentarni film i seriju Fabrika šećera. Živi i radi u Beogradu.
„Sklonost ka nespavanju mi je podarila neku posebnu vrstu umora koji, pak, obezbeđuje čoveka od silnih i nepotrebnih zapitkivanja, usputnih nezadovoljstava i daje mu dodatnu dozu tolerancije koja spasava od jetkosti i zlovolje. U isto vreme, štedi od izbirljivosti i gordosti, pa daje priliku da se sa zaista nenormalnim, ludim, zabavnim i nakaznim ljudima provede mnogo vremena.
To shvatam kao posebno dostignuće.
Eto, pokušao sam da čitaocu predstavim i opišem tih nekoliko situacija, datosti i slučajeva koji su, pored ostalog, oblikovali i ovaj skup priča. Podelio sam ih u dve grupe, prva se tiče jednog gostovanja u tuđem životu i radu, kada sam zamoljen da napišem nešto o tom životu i radu i ispalo je da to ne koristi nikom, osim meni samom. Ipak, pre neki dan sam, sa zadovoljstvom, video da su neke priče odavde objavljene u katalogu o životu i radu te osobe…
Druga grupa, koja počinje pričom ’Sol y sombra’ tiče se ljudi koje sam možda negde i video ili sa kojima sam možda negde i živeo.
Napisao sam ih, uglavnom, da ih ne zaboravim.
Primetio sam da sam počeo da zaboravljam.“
Boris Miljković
