Knjiga Priče iz Čudesnog vrta je za „decu od 7 do 77 godina”. Ovo nije dečja knjiga u bukvalnom smislu, ali jeste namenjena detetu u svakome od nas. Detetu koje se raduje svetu oko sebe i još uvek nije izgubilo suštinsku vezu s prirodom. Razume i nemušti jezik.
Čudesni vrt nalazi se usred Banata. U njemu je svakojako rastinje, poneka ptica, obavezni vrabac, kao i jež, puž… Tu su i kućni ljubimci, pas i mačka. Da bi opravdao ime, Čudesni vrt ima i bunar želja. Flora i fauna komuniciraju između sebe. Svaka biljka, bila drvo, cvet ili najobičnije rastinje, ima svoj glas i svoj karakter. Jedina im je mana što ne mogu da se kreću, ali tu je vrabac Živko koji koordiniše između svih njih. Blaga im je svima dala imena koja slikovito govore o njihovom karakteru ili poreklu. A svi oni zajedno dali su ime Blagi. Stalni gosti Čudesnog vrta jesu Blagini unuci.
Sve što čini živi svet, u Pričama iz Čudesnog vrta je personifikovano. I ne samo živi svet, već i svaka prirodna pojava: vetar, Sneško Belić, bunar, baštenski patuljak…
Na primer, patuljak je dobio ime Amadeus jer je stigao iz Beča.
Jorgovan se zove Svetozar Šumadinac, poznatiji kao Toza, potomak je jorgovana Blaginog pradede Svetozara, solunskog ratnika iz Kovačevca, u srcu Šumadije.
Fudži je japanski šarenolisni javor.
Breza je Larisa.
Jabuke su stara Greni Smit (iz Australije), mlađana Budimka (u stvari jabuka petrovača) i tako redom.
Dijalozi su izuzetno živopisni, kao da slušate razgovore iz kafane ili s kafe među prijateljima. Kakvi su im karakteri saznajete upravo iz njihovih dijaloga. Ima ih dobrih, manje dobrih, zavidnih, brzopletih, kukumavki, ljubomornih, sažaljivih…
Ova knjiga je namenjena ljudima koji vole prirodu u svakom mogućem obliku. Ako je i ne vole baš toliko, posle pročitane knjige zavoleće je i poželeće da i oni imaju neki čudesni vrt poput ovog Čudesnog vrta.
