Iako važi za jednog od naših najznačajnijih romansijera, i iako se književna kritika pitala kako će izgledati njegov književni život posle Hazarskog rečnika, objavljenog 1984. godine, pisac je ostao dosledan sebi – nastavio je da od književnosti pravi istinu. Pri tome, nikada nije napustio formu kratke priče – priče su neprestano nastajale, razgranavale se i izrastale u čudesne svetove, koji su zapravo bili njegov dom, a danas su naša otadžbina. Tako nas je sam pisac uverio u sopstvene reči: samo duša može da raste i posle smrti.
