Drugo telo je poslednji veliki roman našeg klasika postmodernizma, Milorada Pavića koji je svetsku slavu stekao Hazarskim rečnikom. Oba ova dela, imaju tri narativna centra, tri sižejne linije koje se razvijaju u okviru zadate fabule i predstavljaju varijaciju jedne teme – potrage za odgovorom na pitanje postojanja „drugog tela“ i mogućnosti njegovog sticanja. Ako je Hazarski rečnik zamišljen kao postmodernistički roman o Stvaranju, Drugo telo je post-postmodernistički roman o Vaskrsenju.
Čitalac ovo delo može da tretira kao roman-leksikon – izvor podataka iz istorije religije, kulture, književnosti koji se aktiviziraju čitanjem.
