Gospoda Glembajevi” jedno je od najpoznatijih i najcenjenijih Krležinih dela. To je najvažniji beočug ciklusa o Glembajevima koji sačinjavaju još dve drame (“U agoniji”, “Leda”) i jedanaest proznih fragmenata od kojih većina ima novelistički oblik. “Gospoda Glembajevi”, piše Mirjana Miočinović, predstavlja „tip neoklasične dramske kompozicije", a Nikola Milošević zapaža da se „tok dramske radnje u Gospodi Glembajevima... može.. uporediti sa nizom eksplozija od kojih je svaka potonja snažnija od one prethodne". U njoj se ruše i dramatično nestaju temeljne vrednosti građanskog društva, te bi se moglo reći da je to, više nego bilo koja druga Krležina drama, građanska tragedija u punom značenju te reči, tragedija srednjoevropskog građanstva koje se otima vlastitoj propasti i ne sluteći da slom habzburške carevine i Oktobarska revolucija, događaji koji će oglasiti njegov ne-stanak sa istorijske pozornice, samo što nisu nastupili.
