Roman Vreme je je priča o sedmogodinjem životu jedne terapijske grupe. Iako je pisan u prvom licu jednine, iz perspektive glavne junakinje, članice grupe, uloga glavnog junaka u stvari pripada samoj grupi. Na taj način čitaocu je omogućeno da doživi dvostruku perspektivu karakterističnu za grupno iskustvo, u smislu oscilovanja između doživljaja sebe kao individue i sebe kao dela celine - grupe. Roman je pisan na iskren, autentičan i zanimljivnačin, tako da se čita sa pažnjom od početka do kraja. On čitaocu omogućava jedinstvenu priliku da proviri kroz ključaonicu terapijske sobe i njegova vrdnost je upravo u demistifikaciji terapijskog iskustva, što može da bude ohrabrujuće za osobe koje oklevaju da naprave prvi korak i potraže pomoć terapeuta.
