Arcueil, mirno predgrađe Pariza, na Uskrs 1768. godine postalo je poprište skandala koji je brzo dospeo u francusku štampu i umalo doživeo epilog na sudu. Markiz de Sad domamio je u svoju vilu u Arcueilu prosjakinju i udovicu Rose Keller da bi je podvrgnuo sadističkom tretmanu bičem i raznolikim oblicima seksualnog iživljavanja. Nesrećna žena je uspela da pobegne iz jazbine Božanstvenog Markiza i da se dokopa slobode, policije i medija. Da li se sve odigralo baš tako? Možda je Rose Keller bila prostitutka koju je Markiz de Sad unajmio da odigra ulogu u njegovom surovom pozorištu bez publike? Možda je Markiz de Sad samo žrtva lažnih zaštitnika državnog morala, baš kao Sokrat? Na ova pitanja možete potražiti odgovore u romanu Aleksandra Bečanovića, ali nije sigurno da ćete ih pronaći.
Bečanović je napisao majstorski omaž Markizu de Sadu, pre svega kao velikom stilisti, sklapajući svoj iluzorni almanah od raznorodnih tekstova koji nam izrazličitih uglova,
kroz smenjivanje pripovedačkih registara, osvetljavaju čudnovatidogađaj u Arcueilu - snopovi svetlosti se ukrštaju na sceni, ali markiz ipak ostaje u misterioznoj tami.
