Kroz tunel koji spaja svest i podsvest, kreće se autor ove životne storije i iako nas prečesto uverava da izbora nema, on ih neprestano pravi. Izmedju prirodnog sunčevog svetla i male sijalice oko koje je nejasan žućkasti snop, izbor je logičan. Ali život mu nije takav. Njegova nelogičnost je njegovo čulno ograničenje, zaplet koji vas uznemirava, ali daleko od neprijatnosti. On nema više nego što ima. I pored ogranicenja, nama je širok je i jasan. Preispituje sebe i čitaoca. Napaćen, a ide ka izlazu, ka svetlu, po osećaju koji su pročistile vaseljenske tuge. On želi život po nagonima Vizuelnog, a njegov drugi, Ograničeni zaliva nas sokovima života. On je celovit u borbi. Katarzičan, spreman kao ratnik koji spava u uniformi sa oružjem kraj uzglavlja. I taman kad sve prestaje sa pitanjem koje veliča besmisao, počinje život. Isti onaj koji ga je naterao da počne pisati i tim putem ga preneo na drugu stranu. Taj je kraj, zaista početak svega.
