Dnevnik preživelog ujedno je intimna pripovest Radovana Ždrala, svojevrsna autofikcija, u kojoj nova realnost – mada poetizovana – nije ulepšana, ali i par excellence primer postmodernističkog romana. Kao kod Kiša Jarac Mudrijaš, u Ždralovom romanu kroz vanjski svet vodi nas Mesečev Jazavac – neosporni Vergilije; animalna forma svojevrsnog tumača humanizma i sveukupne ljudskosti. Vezanost za krevet ipak neće omesti protagonistu da ovaj skučeni svet proširi snagom imaginacije. Prikazom globalnog stanja planete revidira se istorija, a sam Homer nudi objašnjenja, nadglašavajući autoritativne monologe nadmoćne Nevidljive.
