Posle uvodnih stranica ovog erotskog pikarskog romana, prvi impuls je Oblomov (doduše, malo otresitiji) sreće Markiza de Sada. Ima nečeg devetnaestovekovnog u ovih stotinak stranica voluptuozne potrage za duhovnošću, koja se sastoji koliko od rvanja po krevetu, toliko i od špijunskih eskapada, koje su možda samo „mekgafin“ za jednu pravoslavnu metanoju. Na kraju bi se moglo reći – Lorens Darel sreće Čarnojevića.
