Kada po prvi put, nakon mnogo godina, dođe iz Toronta u Beograd, Aleksandar pokušava da živi ono što smatra da mu je nasilno oduzeto – bezbrižan i rasterećen život jednog dvadesetogodišnjaka.
Iz Beograda je pobegao početkom devedesetih, kao ratni dezerter. Za sobom je ostavio mnogo nerazrešenih odnosa: sa ocem, koji odavno nije živ, sa prijateljima i rodbinom, sa rodnim gradom, a ponajviše sa svojom nedavno preminulom majkom. Njeno prisustvo ne napušta porodični stan sa pogledom na Kalemegdan i devojačkom sobom, u kojoj je Aleksandar proveo svoje tinejdžerske dane.
Duboko razočaran svojim dosadašnjim životom u Kanadi, odnosom sa ćerkama, karijerom, i mnogim izborima koje je napravio ili koje su drugi napravili umesto njega, on nastoji da počne sve iz početka. Otpočinje intrigantno i uzbudljivo druženje sa dvostruko mlađim parom, Milicom i Ognjenom, pripadnicima nove generacije Beograđana, koji se sudaraju sa sopstvenim željama, ambicijama, strahovima i sazrevanjem.
Trudeći se da živi svoj novi-stari život na maksimumu, Aleksandar stavlja na ispit i svoj duh i svoje telo. Dok juriša napred, on upoznaje iznova sebe i gradi nove odnose, ali oni stari, nerazjašnjeni, ne prihvataju tako lako da ostanu u prošlosti.
Debitantski roman Stevana Vraneša je priča o novim počecima, pokušajima da se sastavi život i ponovo pronađe njegov smisao. Opisujući naizgled obične i svakodnevne situacije, Vraneš uspeva na precizan način da prikaže i društvo i vreme u kojem živimo. Njegove rečenice izazivaju smeh, ali i osećaj tuge, nelagodnosti i teskobe. Pišući o junacima koji su oštećeni, rezignirani, ali i besni, grizu i puni su života, autor nam oslikava jedan nesentimentalni, intrigantni i nadasve upečatljiv portret današnjeg Beograda.
