Nakon što je svojim prvim romanom Lager, žanrovski određenim kao dijatriba, skrenuo na sebe pažnju kritike i publike, Koraćević u svom drugom romanu U Zemlji Franje Josifa nudi mogućnost za postistorijsko promišljanje stvarnosti koju živimo, progovarajući o temama kao što su nezaposlenost, brak, pitanje bezbednosti, bioinženjering i nova seksualnost.
Pripovedna mreža Koraćevićevog novog romana upredena je u tkivo neizbežnog nasleđa modernih i nacionalnih kultura, što će čitaoce nužno navesti na oneobičeno promišljanje o sudbini sveta u aktuelnoj ekološkoj krizi.
