U ovom autobiografskom romanu (transparentan je lik Une, žene-hiruga kroz koji je opisala svoj životni put), uloga majke je neprikosnovena i autor ističe nezamenjivu ulogu ženskog roditelja i ohrabruje mlade žene da “se ne plaše ako zatrudne pre vremena… jer deca su najveća blagodet. Sa njima ćete prevazići sve poteškoće”. Kao socijalano svesno biće autor dotiče i fenomen bele kuge koji poslednjih dvadeset pet godina hara Srbijom, sopstvenim primerom ona ukazuje da je potrebno još dece i da se ne treba dvoumiti. Sve teme koje bole ovo društvo ona je do kostiju svukla u svim poglavljima i odvažno progovorila o tome, jednostavnim jezikom i još jednostavnijim stilom u kome se svako lako prepoznaje. – Elizabeta Vojinović Nikolić
