Mozaik romana „Sudbine san" slaže se iz dve priče.
Prvu priču, posmatrajući svet oko sebe i u sebi, smejući se i plačući, priča devojka jezikom grada i sredine u kojoj odrasta. Pogled kroz njene naočare životu daje obličje koje samo čistota i energija mladosti može da sagleda.
Drugu priču plete neraskidiva veza prijateljstva dve zrele žene koje zajedno prolaze stazama života. Staze su nekada ravne i osunčane, a nekada teško prohodne, ali zbog oslonca koji obe nalaze u međusobnoj ljubavi i zbog snage da se ne pristane na poraz, dobijaju poklon koji se daje odlučnima i hrabrima.
Naizgled potpuno nezavisne, priče su suštinski povezane jer pričaju o ljubavi i zato imaju sve uslove da se osete i pronađu.
