„Matija Pavićević je odranije poznat organima gonjenja autofikcije, ali u svom trećem romanu Najtrezniji čovek na svetu odlučuje se za duži zalet i viši skok. Tu je bespoštedniji prema generacijskim ritualima, društvenim mrežama i, last but not least – sebi i bližnjima. U dva burna dana njegov alter ego vrzma se po prestonici izručivši pred čitaoca čitavu korpu prljavog veša opsesija – prvo slavnim norveškim kolegom Knausgorom i bivšom devojkom Vanjom, a potom i psihoterapijom i neizbežnom autodestrukcijom.
Najtrezniji čovek na svetu je punokrvni generacijki roman u smislu u kojem je U potpalublju to bio tri decenije pre njega. Generacija Z bez pardona stupa na beogradski asfalt kao da pre nje tuda niko nije hodiom usput otvarajući nogom sva poslovično zamandaljena i zapekla vrata – uključujući i ona srpske književnosti.“
Goran Gocić
